Category Archives: Austrija

Obertauern 2015

Nas par Magaraca (Crazy, Salko, Miloš) otvorili sezonu 18-20 decembra. Dugo smo razmišljali gde otići za vikend, obzirom na male količine snega u celoj Evropi. Na kraju je odluka pala na Ober zbog „najvećih“ količina snega (zvanično do 50cm), ako ništa onda bar zbog celokupnog utiska da smo otišli na planinu, a ne na skijanje po belim trakama dok pored nas pase stado.

 

Kvalitet snega je bio kao da je kasni mart. Uglavnom skijanje po veštaku, osim preko 2000m, a kad se uzme u obzir da su staze do nekih 2200m to baš i nije neka visina. Pre podne staze tvrde kao beton, posle malo popusti, a popodne kao šećer u prahu na nižim delovima skijališta.

 

Sam Obertauern je lepo skijalište i vredi ga obići. Lepo uvezane moderne žičare koje su sve sedešnice, osim jedne gondole. Možda bi bilo lepo da staze imaju malo veću visinsku razliku i da je skijalište malo više. Kao prednost bih istakao i odličan put do samog skijališta. Posle auto puta ima par desetina km magistrale kojom ni ne osetiš da se penješ na planinu, a ograničenje je 90.

 

Slike su na galeriji.

Saalbach 20.02 – 22.02.2015 WC 2015 reportaža

– Pripremio Nemanja Stanić

Nakon punih 14 godina, atraktivna spust staza „Schneekristall“ popularnog austrijskog skijališta Saalbach-Hinterglemm ponovo je vraćena u karavan svetskog kupa u alpskom skijanju. U periodu od 20.–22.02.2015. imali smo čast da pristustvujemo treninzima i trkama muškog spusta i superveleslaloma.

1

U petak, prvog dana našeg boravka u Saalbach-u, prisustvovali smo drugom treningu spusta, sa početkom u 11:30 h. Trening su obeležile nešto opreznije vožnje mnogih takmičara, odustajanja, ali i izbijen zub jednog od glavnih favorita Kjetila Jansruda. Nakon najboljeg vremena posle prvog treninga, Norvežanin je ovoga puta završio tek na 57. mestu. Na kraju drugog treninga, najbolje vreme ostvario je Austrijanac Max Franc, sa vremenom 1:49:41, drugo mesto zauzeo je Georg Streitberger, u vremenu 1:49:95, dok je do trećeg vremena stigao još jedan austrijski skijaš Matthias Mayer, sa ukupnim vremenom 1:50:14.

2

Prvi takmičarski dan osvanuo je u idealnim vremenskim uslovima za održavanje spusta. Sunčano vreme sa temperaturom oko nule, skoro bez vetra, sa odličnom vidljivošću, donekle su ublažili sve opasnosti koje krije 3300 m dugačka staza „Schneekristall“. Već sa prvim startnim brojevima moglo se videti da se takmičari ne osećaju najugodnije. Mnoge neravnine, skokovi i „roleri“ uz oštre zavoje pri brzini od preko 140 km/h, rezultirali su odustajanjem većeg broja momaka. Možda i očekivano, najbolje su se snašli domaći skijaši, koji su na kraju i popunili pobedničko postolje.

Prvo mesto zauzeo je Matthias Mayer (1:49:83), srebrni je bio Max Franz sa zaostatkom od samo 2 stotinke za kolegom iz reprezentacije (1:49:85), dok je treće mesto zauzeo Hannes Reichelt u vremenu 1:50:04.

3

Svakako da raduje povratak Carla Janke, koji je potvrdio dobru formu zauzimanjem 4. pozicije, sa ukupnim vremenom 1:50:30, a jedno od najprijatnijih iznenađenja je austrijanac Vincent Kriechmayr koji je sa startnim brojem 40 napravio senzaciju i na kraju zauzeo 6. poziciju ispred Adriena Theaux-a i Petera Fill-a.

Nedelja je bila rezervisana za održavanje superveleslaloma, ovoga puta u dosta težim vremenskim uslovima. Oblačno vreme sa snegom sve vreme je pratilo takmičare, ali spektakl ponovo nije izostao. Trka je startovala u 11:00 h, a prvi startni broj imao je mladi Norvežanin Aleksander Aamodt Kilde.

4

Na veliku radost domaće publike, dominaciju u brzim disciplinama ovoga vikenda ponovo je potvrdio Matthias Mayer, koji se sa startnim brojem 20 ponovo popeo na najvišu stepenicu pobedničkog postolja, uz vreme 1:31:53. Drugo mesto zauzeo je Francuz Adrien Theaux (1:31:76), dok je kao treći završio Kjetil Jansrud (1:31:80), zadržavajući tako teoretske šanse za osvajanje velikog kristalnog globusa. Šanse mu je svakako umanjio vodeći u generalnom plasmanu Svetskog kupa Marcel Hirscher, koji je osvojio za njega fenomenalno 17. mesto u superveleslalomu, uz zaostatak od samo 1,48 sekundi za pobednikom.

Posle takmičarskog vikenda u Saalbach-Hinterglemm-u, Marcel Hirscher je povećao svoje šanse za osvajanje velikog kristalnog globusa, jer je održao veliku prednost u odnosu na prvog konkurenta Jansruda. Vodeći Hirscher sada ima 1028 poena, prvi pratilac Jansrud je na 912, a daleko iza su Alexis Pinturault (699), Felix Neureuther (662) i Fritz Dopfer (637).

Poredak u brzim disciplinama je sledeći:

Spust

  1. Kjetil Jansrud (457)
  2. Dominik Paris (312)
  3. Matthias Mayer (296)

Super G

  1. Kjetil Jansrud (376)
  2. Dominik Paris (303)
  3. Matthias Mayer (274)

Sve fotografije sa vikenda u Saalbach-Hinterglemm-u možete pogledati na galeriji.

Koruška skijališta – Januar 2010

Autor: Stekan

Preuzeto sa: http://www.skijanje.rs/forum/showthread.php?t=3550

Nakon što su se utisci slegli, red je da napišem i koju (ne obavezno i pametnu) riječ o turneji po jugu Austrije. Onom Gavrilu ne mogu nikako oprostiti što nismo dio tog sistema. Eeee, Gavrilo, Gavrilo…
Treba imati u vidu da sam utiske o skijalištima stekao na bazi jednodnevnog skijanja, tako da u obzir ne uzimam smještaj, noćni život, cijene smještaja, hrane i pića… Samo staze i žice. Vjerovatno se neće svi složiti sa mojim utiscima, ali oni su moji, te samim tim lični i personalni.

Ovo je deveta sezona u nizu da smještaj uzimamo na Gerlitzenu iznad Villach-a. Još uvijek nam je to skijalište dovoljno dobro, ali smo odlučili da ga uporedimo sa drugima. Kako svake zime tamo idemo u bar dvije epizode (u RS postoji i sedmica školskog raspusta krajem zime), davno smo izračunali da nam se vrlo isplati kupiti porodični paket sezonskog ski pass-a. Cijena tog paketa za Gerlitzen od oko 750€ djeluje mnogo, ali kad se to podijeli na nas četvoro i na 20 do 25 dana skijanja, matematika je jasna. Ove sezone smo se odlučili da dodamo 200€ i uzmemo paket koji vrijedi za 34 skijališta Koruške i istočnog Tirola (www.topskipass.at) , te da obiđemo bar veća i poznatija skijališta sa tog spiska.
U prvoj epizodi za 17 dana koliko smo bili na Gerlitzenu, oko pola smo skijali tamo, a ostatak smo praktikovali jednodnevne izlete po drugim skijalištima.
Skijali smo (naziv, nadmorska, staze):
Gerlitzen, 1.000-1.911m, 51km
Skijalište na kojem imamo inventarski broj, znamo sve, svi nas znaju. Osjećamo se kao kod kuće. Staze odlično uređivane, ni preblage, ni prestrme, a ima ih dovoljno. Najduža, a ujedno i najbolja ima nešto preko 5 km. Jedan osmosjed, tri četverosjeda, tri dvosjeda i vučnice. Gondola povezuje skijalište sa jezerom. U jednom momentu nas je bilo gore hrpa (tridesetak) iz Banje Luke. Najbliže skijalište kući (4 sata vožnje do gondole).
Grossglockner Kals-Matrei, 1.000-2.600m, 110km
Fenomenalni utisci. Odlične žice sa par novih gondola, uređene i prostrane staze (ima i vrlo strmih). Dosta prostora za freeride kad ima prirodnog snijega. Ranije su ovo bila dva odvojena skijališta koja su novim gondolama povezana. Topla preporuka.
Mölltaler Gletscher, 1.200-3.122m, 53km
Veče pred odlazak sam iz sanduka na autu izvadio drugi par skija (freeride), jer do tada nigdje nije bilo dovoljno prirodnog netaknutog snijega. Žešći zajeb. Dočekalo nas je oko pola metra svježeg suhog prhutana. Uglavnom netaknutog. Stevo, konju! Vožnja „vozom“ u tunelu je poseban doživljaj.
Ankogel/Malnitz, 1.267-2.636m, 35km
Najljepša staza i snijeg za mog života. Oduševljenje do daske. Snijeg suh, staza utabana i mekana, a najveći dio netaknut, broj skijaša na planini ispod 30, savršene gondole, staza dugačka i prostrana… Poredeći sa drugim skijalištima, malo kilometara staza, ali dajem 5 Badovih ili Nassfeldovih kilometara za jedan na Ankogelu. Ankogel će me vidjeti opet.
Nassfeld, 600-2.002m, 110km
Konobari govore jezike naših prostora. Mnogo staza, u prosjeku malo strmijih za moj ukus. Sve funkcioniše kako treba. Osjetno više skijaša na stazama u odnosu na većinu drugih skijališta.
Goldeck, 550-2.142m, 30km
Omanje lokalno skijalište na koje se kreće gondolom iz grada (Spittal). Radnim danom na skijalištu su većina austrijski penzioneri (velika razlika u odnosu na naše). Staze uglavnom prestrme za karving vožnju. Na drugoj strani brda hrpa tragova freeride vožnje, prastari dvosjed sa mehanizmom kakav je bio na jahorinskom jednosjedu, viđena dvojica ljudi sa uređajima za traženje zatrpanih lavinom kako pretražuju podnožje planine (valjda se vježbaju).
Katschberg, 1.066-2.220m, 70km
Mnogo nam se svidjelo. Skijalište sređeno do bola po svim pitanjima. Hrpa zanimacija za djecu. Staze ko bombona, dugačke, široke, žice kakve trebaju da budu… Posebno me je dojmila pokretna traka na mostu koji povezuje dva brda. Sa jedne strane se spuštaš preko mosta, a na drugu stranu voziš trakom = nema penjanja na skijama.
Innerkrems, 1.500-2.128m, 45km
Specijalizovano za treninge i takmičenja. Uvijek je dio staza zatvoren za te namjene. Strmo. Navodno su Kostelići tamo mnogo trenirali u prošlosti. Na drugo brdo vozi najduži dvosjed kojeg sam vidio, a tamo samo jedno sidro iako je taj dio vrlo prostran i dugačak.
Bad Kleinkirchheim/St.Oswald, 1.017-2.055m, 103km
Više sam očekivao iako je sve korektno. Klamerova staza u skladu sa imenom. I ovdje staze malo prestrme za karving bez otklizavanja repova. Bez auta ili autobusa ne možeš sve obići. St.Oswald me je razočarao (opet previše očekivao).

Kada sve saberem i oduzmem, u Austriji izgleda nema lošeg skijališta, a svako je drugačije na svoj način. Mislio sam da „moj“ Gerlitzen zaostaje za drugima, ali sam se prevario. Kako volim karving jurnjavu (bez otklizavanja repova tj. kočenja), većina staza na renomiranim skijalištima mi je ovlaš prestrma. Skijam ja i repovima kad treba, ali se moje rekreativne penzionerske noge brzo pobune.

Ako koga interesuje, ukupni troškovi za nas četvoro (pass, smještaj, benzin, vize, vinjete, hrana…) po sedmici nisu prešli 1.000€. Orjentaciona cijena apartmana za četvoro na planini (sa bazenom) je oko 50€, mada smo mi prošli i jeftinije.

Sa Gerlitzena do Bad-a je potrebno oko 40 minuta, do Nassfelda oko sat, a najviše treba do Matrei-a: oko 2 sata. Od toga 20-tak minuta otpada na silazak sa Gerlitzena.
Mnogo mi je pomogao čika Garmin. Za ubuduće razmišljam o smještaju negdje uz cestu na relaciji Spittal – Linz. Tada bi u rasponu od 20 – 40 minuta vožnje bilo na raspolaganju 5 – 8 destinacija.
Toliko u prvom javljanju.

Saalbach – Februar 2009

Autor: Bata Bane

Krenuli u petak oko 22.30, preko Zagreba, Ljubljane, tunelom Karavanke, pa dalje ka Salzburgu, i vec ulaskom u Austriju doceka nas sneg u nenormalnim kolicinama sto pored puta, sto na samom auto putu. Oko 07 h stizemo u Zell am Zee, gde u prodavnici se snabdevamo sa hranom i ostalim glupostima. U Saalbach dolazimo oko 10 h i odmah se smestamo u apartman koji je vise nego dobar.
Ma ljudi sta da vam kazem ski pas za 6 dana jeste 195 eura, al svaki euro se isplati, ona masinerija, gondole, 6 guz, 8 guz i sve to sa koznim sedistima i grejacima bre, ne znam samo dali cemo to nekad videti kod nas.
Staza oko 200 km, od cega 20 km crnih al brate najgore crnih, a ostalo crvene i nesto malo plavih.
Uz kupljeni ski pas skija se u Saalbachu, Hinterglamu i Leogangu. Doplatom od 20 eura moze se skijati u Zell am Zeeu, Kitchibilu, ali mislim da je i ovo sasvim dovoljno jer se za tih 6 dana ne mogu obici sve staze.
Staze su perfektno opeglane, bar to kod Austrijanaca ne manjka, bez obzira na kolicinu snega koja je napadala, cak su i preko dana zatvarali neke staze, gde su isterivali po 5 ratraka na jednu stazu.
Zahvaljujuci mom drugu koji je tamo zaposlen u Ski Akademiji doneo mi je neke statisticke podatke koji govore da je Saalbach treci ski centar u Austriji po posecenosti. U prosloj sezoni je bilo nesto vise od 2.4 miliona nocenja tokom sezone.

Sta vise da pisem , jednom recju ski centar za svaku pohvalu

Galeriju fotografija možete pogledati ovde.

Obertauern – April 2007

Skijaliste koje, sa svojih stotinak km staza, spada u skijalista srednje velicine. Nalazi se u pokrajini Salzburg, na 74 km od istoimenog grada. Sam gradic Obertauern nalazi se na oko 1740 mnv, najniza polazna stanica zicare je na koti 1639 mnv, dok se najvisa zicara penje na 2350 mnv, sto sveukupno cini visinsku razliku od oko solidnih 700 m.

Obertauern je poznat po velikim kolicinama prirodnog snega pa, zahvaljujuci tome, sezona traje od kraja novembra do pocetka maja. Sve u svemu, najpouzdanija destinacija kad je u pitanju visina sneznog pokrivaca. Ako je sezona mrsava, idite u Ober, necete pogresiti  .

Oni koji, pored skijanja, vole da kao uspomenu imaju i spektakularne fotografije predela, nece biti bog zna kako odusevljeni, mada daleko od toga da nema sta da se vidi. Predeli su uglavnom goli, bez sume, sa par impozantnih vrhova koje cete uglavnom videti na vecini fotografija.

Sto se tice staza, njih zaista ima za svaciji ukus. Od plavih, zgodnih za pocetnike, preko crvenih koje preovladjuju, do crnih kojih nema mnogo, ali ce i iskusnijem skijasu zaigrati srce kad se prvi put popne na Gamsleiten 2. Zicare su savremene i brze, uglavnom isklopive sedeznice, i jedna gondola. Gondola ce vas odvesti na jednu od najduzih staza (Zehnenkar). Ova staza ima pogodan polozaj u odnosu na sunce, pa drzi tvrdocu dosta dugo i u uslovima kada je temperatura u debelom plusu. Kad je u pitanju uredjenje staza, Ober ne spada u sam vrh austrijskih skijalista. Hupseri su vrlo cesta pojava, pa sam dobio utisak da austrijanci ne obracaju bas mnogo paznju na ovaj aspekt. Ovo je nesto sto bi moglo zasmetati nekom ko je navikao na popeglana i tvrde staze, ali ne i onima koji su navikli da skijaju po hupserima Bjelašnice, Jahorine ili Kopaonika. Terena za offpiste ima koliko volite, tako da, ukoliko zelite da poboljsate tehniku skijanja po hupserima ili dubokom snegu, Ober je pravo mesto za to. Napominjem da ova opaska oko uredjenja staza nikako nije merena u odnosu na domaca skijalista. Takodje, moje subjektivne utiske oko uredjivanja skijalista treba uzeti sa rezervom, jer su oba vikenda koja sam proveo tamo bila izuzetno topla, sa temperaturama iznad 10 stepeni Celzijusa.

Ono sto stvarno ne treba propustiti ako se vec zaputite u Ober, to su spektakularni apreski party-ji, to je ono zahvaljujuci cemu je ovo skijaliste nadaleko poznato. Barovi poput Edelweis-a, Hochalm-a, Mankeialm-a i drugih odusevice svakog ko odluci skijanje zavrsiti dobrom zabavom, kriglom piva ili austrijskom viljamovkom (popularni willy). Cene su prilicno pristupacne, u proseku, pice kosta 3-4€, sto nije malo za nas skromni standard, ali gledajuci u odnosu na neka druga skijalista (recimo u Italiji), moze se reci da je pristupacno. Oprez prilikom besomucnog ispijanja alkohola! Svaki od ovih barova nalazi se na stazi, pa morate racunati da se treba spustiti po mrklom mraku na skijama niz deonice od kojih neke nisu nimalo naivne.

Cena dnevnog skipass-a je 34.50€, a smestaj je dosta skup i nije ga lako naci, pogotovo u vrhu sezone.

Sve u svemu, skijaliste koje definitivno treba obici, a kad ga vec obidjete, sigurno cete se ponovo vratiti. Ja licno sam postao sentimentalno vezan za ovo skijaliste posle dva odlaska i sigurno cu ici opet .

Linkovi:

www.obertauern.com
www.obertauern.at
www.skijanje.hr/clanak.php?id=12348
www.snow-forecast.com/resorts/Obertauern.shtml
http://en.wikipedia.org/wiki/Obertauern