Piše: Nenad Maksimović
La Plagne 04.03-13.3.2016
Izbor za ovogodišnju destinaciju martovskog magaraćeg skijanja pao je na regiju Paradiski, tačnije La Plagne. Pokazalo se kao pun pogodak. Idemo redom…
Polazak, put i dolazak:
Sada već standardna početna tačka, parking kod Pet centra. Prvi magarci pojavljuju se već oko 15:45, a do 16h pristigla je većina ekipe. Pakovanje je postalo standardno uvežbana procedura koja prolazi bez ikakvih problema i uprkos pokazanoj skepsi naši vozači uspevaju da potrpaju sve torbe u autobus. Zauzumaju se mesta, Krejzi i Milos vrse prozivku i gotovo u minut po dogovoru žuto-plava munja grabi prve kilometre autoputa Beograd-Zagreb. Već kod Geneks kule šušte folije, zalogaji padaju negde kod Zmaja, a do Šimanovaca gotov je prvi obrok. Na pumpi kod Rume, Novosađani predvođeni Topom i Nemanjom zauzimaju svoja mesta i nastavljamo da nezadrživo jezdimo put granice sa Hrvatskom. U međuvremenu pod okolostima koje nama sa jeftinim kartama nisu poznate Milošu Laloviću dodeljeno je prelazno priznanje za “Babuna godine”. Sve je ovekovečeno prigodnim fotografijama koje ćete nadam se videti u prilogu. Nije da nije bilo gužve na granici sa Hrvatskom, ali pozitivna, skijaška atmosfera nadvladava nervozu zbog čekanja. Slično je bilo i na granici sa Slovenijom. Obzirom da sam zaspao čim smo ušli u Hrvatsku ako se desilo nešto zanimljivo do doručka moraće neko drugi da dopuni :). Doručak standardno na Autogrilu u okolini Torina. Svakim novim kilometrom spektakularni Alpi nas sve više okružuju, temperatura i adrenalin rastu. Tunel Frežus, još sat vremena vožnje i njegovo veličanstvo šoping u Albervilu može da počne. Standardno takmičenje ko će više stvari da kupi u periodu od dva sata uspešno je završeno mada bez jasnog pobednika. Pobednici smo svi mi jer smo ponovo uspeli da stanemo u autobus. Miomirisi različitih vrta sireva počnju da se šire autobusom. Od Albervila počinje i saobraćajna gužva koja nas zadržava u putu sat, dva duže nego što je potrebno. Ulazimo u relativno pitomu dolinu i na našoj levoj strani ukazuje se veličanstveni Monblan, a našoj desnoj strani uzdižu se planine na kojima se nalazi naša destinacija La Plagne&Les Arc. Rezidencija Bakara u Le Koš delu La Planja biće naš dom sledećih sedam dana. Apartmani standardno francuski, daleko od luksuza,ali pristojni, udobni i topli. Svi magarci smešteni su u istom krilu zgrade što je doprinelo daljem unapređenju ionako već dobrih međuljudskih odnosa. Krejzi, Nemanja i Miloš vrše distribuciju ključeva, ski pasova, a kako je Krejzi pao na francuski šarm pristao je da podeli i posteljinu umesto ljubazne recepcionerke :). U Le Košu čekali su nas magarci sa privremenim boravkom u Francukoj, Ognjen i Bojana. Napolju je počeo da provejava sneg i mada smo već znali da su uslovi na stazama dobri sa nestrpljenjem smo čekali jutro.
Skijaški dani
Bože skijanja, ako postojiš, želim da ti se zahvalim na ukazanoj milosti i da te obavestim da imaš pedesetak sledbenika više nego pre desetak dana. Jutarnji odlazak do Špara pokazao se kao odlično zagrevanje jer je 150 vazdušnih metara razdaljine sadržalo 140 metara visinske razlike, pa su svi osuđeni na nabavku dnevnih potrepština na stazu stizali spremni. Nestrpljivi magarci prvog dana bili su u redu na žičari nekoliko minuta pre otvaranja staza. Formirale su se manje ili veće grupe koje su krenule u istraživanje dugačkih i savršeno pripremljenih staza. Obilje snega i svež sneg koji je padao prethodne noći omogućili su odlične uslove za off piste skijanje. Vreme je bilo promenljivo oblačno sa dugačkim sunčanim intervalima. Kvalitet snega dao nam je mogućnost za fenomenalno skijanje. Brzi karving, kratki zavoji… kilometri su ostajali iza nas. Želja je nadjačavala mogućnosti, adrenalin u krvi je rastao, strast ka skijanju proradila i mali broj magaraca u sobu se vratio pre kraja radnog vremena staza. Mapa ovog ogromnog rizorta sa 425 km deklarisanih i ko zna koliko km nedeklarisanih staza postala je obavezni rekvizit. Treba svakako spomenuti dvospratnu, najveću na svetu gondolu Vanoa Ekspres koja povezuje Les Arc i La Plagne. Sneg koji je padao u toku noći uvukao je zrno strepnje u svakoga od nas, ali jutro je opet svanulo hladno i vedro donoseći idealne uslove za skijanje. Drugog dana, s vremena na vreme smo imali posla sa oblacima koji su nakon toga postali prošlost. Od prvog do zadnjeg dana Nemanja, Miloš i Krejzi pokazali su beskrajno strpljenje vodeći sve zainteresovane na grupno skijanje i upoznanjući ih sa svim tajnama Paradiski rizorta. Pojedinim danima grupa je imala i dvadesetak članova, a igralište je bio čitav Paradiski. Drugog dana cilj je bio Les Arc. Lajtmotiv čitavog dana bio je kontinuirani spust sa glečera i vrha Aguille Rouge (3226 mnv) sve do sela VillaRoger koje se nalazi na 1200 mnm. Kombinovana crno-crvena staza izvukla je poslednje atome snage iz nas, ali smo bili nagrađeni sunčanjem na terasi kafane u centru sela.
Dani 3,4,5 i 6
Krejzi, Miloš i Nemanja nastavili su da predvode grupno skijanje, a kako sunce nije prestajalo da sija magarci su počeli da sve više vremena provode i po kafanama pomalo zanemarujući skijaške aktivnosti. Skijali su se svi sektori skijališta, ali čini se da je magarad malu prednost ipak dala Les Arcu. Naročito su hvaljene dugačke, široke i ravne staze oko žičare Grizli na kojima se karving uvežbavao do maksimuma. Od grupnih aktivnosti treba pomenuti još jedan spust od 2000m visinske razlike ovog puta u La Planju u sektoru Champagny pri čemu smo imali “zadovoljstvo” skijanja po hupserima veličine Juga, pa do Fiata 500L u dužini oko 2,5km. Popodevni i noćni provod uglavnom se odvijao po sobama. Starija magarad se uglavnom kartala dok su najposećenije sobe među mlađim članovima bila jedina isključivo ženska soba i naravno soba oficijelnih organizatora koja je takođe bila gateway za sve vrste informacija tokom boravka. Sa žaljenjem moram da priznam da su najboljji mirisi hrane dolazili iz ove sobe. Moraću bolje da biram cimere ubuduće.
Posećen je bio i lokalni pub, u kome je odigrano nekoliko više ili manje zanimljivih mečeva u stonom fudbalu, a zvezdaški deo populacije imao je zadovoljstvo da uživa u utakmici KKCZ u čemu se naročito istakao Bora koji se potrudio da u Le Košu ne bude neobaveštenih o velikoj pobedi.
Na veliku žalost svih nas 6 fenomenalnih dana je prošlo. Ostalo nam je samo da se nadamo da ćemo u budućnosti imati šansu da uživamo u perfektnoj kombinaciji zime, snega, sunca i odličnih staza.
Povratak je uz kratak šoping u Albervilu i dužu kupovinu u outletu Vicolungo protekao standardno sa projekcijama borilačkih filmova do trenutka dok svi nismo pali u san.
Back to life back to reality.
Fotografije sa ovog putovanja možete pogledati u našoj galeriji.
Video se nalazi u sekciji Video izveštaji, a možete ga pogledati i ovde 🙂